Vesti

Bačko Dušanovo je mesto odmah u produžetku Čantavira. To je lepo malo mesto i mesto dobrih ljudi. U tom mestu sam se rodio i odrastao do poslaska u srednju školu. Odlazeći na dalje školovanje, majka me je pratila dugačkim hodnikom naše kuće i jecala. Kada sam je pitao zbog čega plače, odgovorila mi je da je to zbog toga što odlazim od kuće. Hteo sam da je utešim, a moguće da sam tako i mislio te sam joj odgovorio da ću se vratiti kući kada završim školovanje. Odgovorila mi je kroz jecaj: “sine znam da se nikada vise nećeš vratiti”. Posle završenog školovanja mogao sam ostati da radim u Novom Sadu, ali nisam. Vratio sam se u Suboticu, zaposlio, radio i skućio. U Bačko Dušanovo sam dolazio na sat dva da vidim roditelje i sestru, a kasnije i njenu porodicu. Sada sam penzioner. Češće odem na seosko groblje te se tamo ispričam sa roditeljima, dedom i majkom, a obiđem i druge znane i ne znane i uvek se pristim po nekoga od njih. Godine čine svoje, a i obećenje dato majci i eto mene ponovo u Bačkom Dušanovu. Nisam se preselio da  stalno živim, ali nisam više ovde na sat-dva, već mnogo duže i drugačije.